~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Са поносом обавештавамо да је у нашој школи отворен продужени боравак!
Радујемо се свим заједничким данима који су пред нама! 
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Свечани пријем наших првака
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Основна школа „Драган Маринковић“ добитник је признања поводом 130 година постојања школе и развоја писмености у селима Србије, које је додељено у оквиру манифестације „Сусрети села Србије“.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.636157008201835&type=3
Наши мали фармери
Наши ученици у фирми ГИР
ТИМСС тестирање у нашој школи
ОШ ,,Драган Маринковић" се налази у селу Адрани, 4 км од центра Краљева.
2017. године, школа је обележила 120 година постојања.
Школа је 2005. године ушла у пројекат ,,Развојног планирања" који је носио назив ,,Пут ка модерној настави". Oвим програмом је унапређен квалитет наставе и ваннаставних активности у школи.
Кратак историјат школе
Први подаци о отварању школе у Адранима забележио је школски надзорник Христифор Васовић у извештају у Народној школи у Адранима за школску 1923/1924. Трагајући за документима, те податке нисмо могли потврдити. Међутим, брат школског надзорника Васовића радио је у школи у Адранима од 1904-1932.год. па би ти подаци могли бити веродостојни.
У државном архиву у Београду чувају се изворни подаци о отварању школе у Адранима 1893.год. Тадашњи председник адранске општине Теофан Карапанџић, у име грађана Адрана, Јарчујка и Грдице, шаље молбу Министарству просвете Господину министру просвете и црквених послова, a адранска општина понудила је зграду општинског суда Адрана. Министарство захтева адаптацију зграде према утвђеном пројекту. Својим решењем 26.07.1893. године број 11441 министар одобрава да се школа оснује ако се створе услови. Коначно решење о почетку рада основне школе у Адранима доноси Министар просвете тек 16.11.1893. год. под бројем 20437.
1895. год. због велике поплаве, било је предлога да се школа затвори. Ипак, Адранци су били упорни да се настави са радом школе.
Начелник Секретаријата друштвених делатности општине Краљево, на захтев школе из Адрана доставља потврду 1965. год. да школа заиста постоји и обавља делатности према одлуци о формирању од 1897. год. Тако је и регистрована школа у Привредном суду у Крагујевцу. На предлог школског надзорника Миша Петровића, школа је затворена поново 22.11.1901.год, одлуком Министарства просвете. Поново је узрок поплаве нерешеног тока Мусине реке. У одлуци Министарства просвете записано је да се ученици упуте у суседне школе, а школском одбору дати знања са препоруком да се постарају да се у том месту подигне нова школа.
18.08.1902.год. Председник суда у Адранима Велислав К. Милошевић, обраћа се Министру да привремено отвори школу у Адранима. Јуна 1902.год. понизни Нићифор Четровић, у име грађана села Адрана, моли господина Министра да се школа отвори. Министар није дозволио да се школа отвори. Адранци су били упорни. Већ 06.08.1903.год. шаљу поново молбу министру. Министар поново одобрава рад школе, али само до 15.06.1904.год. У белешци већ поменутог извештаја од 1923.год. записано је: 1904.год. отворена поново школа. Доласком данашњег учитеља у 1904.год. први пут се почео уносити у школски буџет потребан новац за подизање школе. Те 1904.год. у Адранима започиње своје учитељовање Живојин Весовић, човек који ће пуних 29 година бити адрански учитељ.
Од 1962.год. на предлог грађана, школа добија ново име ,,Драган Маринковић“, жртве рата, бившег ученика ове школе. Драган Маринковић је рођен 06.09.1919.год. у Адранима.
Његово детињство и младост били су везани за место у којем је одрастао и школу коју ће много година касније носити његово име. Био је ученик школе у Адранима, а касније је похађао Гимназију у Краљеву.
Његову младост прекинуо је Други светски рат.
Када је рат захватио Краљево и околину, Драган се укључио у покрет отпора. Према сачуваним локалним историјским подацима, био је повезан са Краљевачким НОП одредом „Јово Курсула“ и учествовао у организацији устанка.
Крајем 1941. године нашао се у рукама четника, који су га предали немачким окупационим властима.
Тако је започео пут који ће га одвести далеко од Адрана — најпре у Бањички логор, а затим у Норвешку.
За младог човека из малог краљевачког села тај пут је био пут без повратка.
Драган је депортован у Норвешку, у систем немачких логора у којима су током Другог светског рата затварани и принудно радили бројни југословенски заробљеници.
Један од тих логора био је Фалстад (Falstad), у близини Трондхајма.
Норвешки дигитални архив затвореника из Другог светског рата данас чува запис о Драгану Маринковићу. У њему је наведен као Dragan Marinković, пореклом из Адрана код Краљева, а додељен му је затворенички број 1318.
Према том запису, у Фалстад је стигао 20. октобра 1943. године.
Његов боравак у логору трајао је само десет дана.
У близини логора налазила се Falstadskogen – Фалстадска шума.
То није била обична шума.
Током рата постала је место погубљења затвореника. У њој су страдали бројни затвореници, међу њима и велики број Југословена.
Тамо се завршио и живот Драгана Маринковића.
30. октобра 1943. године, само десет дана након доласка у Фалстад, Драган је погубљен.
Имао је, према податку који чува школа, 24 године.
Дечак из Адрана, ученик школе у свом родном месту, гимназијалац из Краљева и млади човек који је у рату изабрао отпор — свој живот је завршио у норвешкој шуми, хиљадама километара далеко од свог дома. Али није заборављен. Норвешки извори чувају успомену на Драгана.
У званичном списку југословенских жртава у Норвешкој наведено је његово име:
MARINKOVIC Dragan
У истом извору као место његовог страдања наводи се Falstadskogen, а као место сахране Moholt.
30.10.1943.год. осуђен је на стрељање. Сахрањен је у Фалстадској шуми. Гроб су му Норвежани означили римским бројем ХХII.
Године 1961/1962. прва генерација је пошла у 5 разред.
***********************************************************************
